Zdravlje i bilje
1
Nov

Svinjski grip

Dok vesti o širenju svinjskog gripa sustižu jedna drugu, mnogi se pitaju čeka li nas velika globalna epidemija koja bi mogla ubiti milione širom sveta, kao što je bila pandemija 1918. godine? Prerano je reći.

"Trenutno se nalazimo u situaciji koja se može razviti u dva ekstrema. Zaraza bi mogla da utihne za nekoliko sedmica i da se nikad više ne pojavi. Na drugoj strani, možda je ovo što se sada dešava početak jedne ogromne pandemije", kaže Mišel Osterholm sa Univerziteta Minesota, naučnica koja se bavi upravo gripom.

Zbog brige i panike koja vlada u nekim delovima sveta, od zdravstvenih stručnjaka se traži da se izjasne o mogućim pravcima i masovnosti razvoja bolesti. Pandemije gripa se javljaju s relativnom redovnošću od 1500-ih, ali ona koja se najviše pamti bila je 1918-1919. godine. Takozvani španski grip ubio je između 20 i 50 miliona ljudi. Španski grip je za godinu dana odneo više ljudskih života nego srednjovjekovna epidemija kuge za 100 godina i više ljudi za pola godine nego AIDS za četvrt veka.

Zašto se zove svinjski grip?

I svinje imaju virus gripa koji ih napada i koji se povremeno prenosi i na ljude. Međutim, ovaj novi virus je mešavina ljudskog, svinjskog i ptičjeg virusa gripa - a ime zbog skraćivanja ukazuje samo na svinje. Za razliku od tipičnog svinjskog gripa, ovaj oblik virusa se prenosi sa čoveka na čoveka.

Kako onda da zaštite sebe i svoju porodicu od svinjskog gripa?

Za sada, kažu stručnjaci, preduzimanjem zdravorazumskih mera predostrožnosti. Stavite maramicu na lice ako kašljete i kijate. Maramicu odmah bacite. Redovno perite ruke ili koristite gel za dezinfekciju. Ako ste bolesni, ne idite na posao, bolesnu decu ne puštajte u školu.

Prilikom pozdravljanja nemojte se rukovati, niti razmenjivati poljupce u obraz. Ne delite ni sa kim namirnice ili tanjir. Provetravajte prostorije u kojima boravite, čistite redovno kvake na vratima, rukohvate na stepenicama, igračke, telefone i druge predmete koje dodiruje niz osoba.

Da li treba ići na testiranje?

Masovna proizvodnja mesa kriva za širenje novog gripa

Nova vrsta gripa nije posledica samo zaraženih životinja i nepredvidivog ponašanja mikroorganizama nego je i čovekovih ruku delo i uzrok širenja zaraze treba tražiti i u masovnoj proizvodnji mesa.

Ljudi su su skloni da ovu epidemiju virusa H1N1 posmatraju kao nezaustavljiv prirodni događaj koji dolazi "odozgo", a u stvari "nema ništa prirodno u ovom obliku bolesti, jer ona potiče od zloupotrebe prirode", navodi se u članku. Virusolozi pre šest godina upozorili da postoji mogućnost da se vrlo brzo razvije tip gripa H1N1, koji se pojavio u Meksiku, dok je u Americi prošle godine objavljen izveštaj o patogenim izmenama u industrijskim pogonima za proizvodnju mesa.

Godinu dana pre toga agencija UN za hranu predvidela je da će rizik od prenosa bolesti sa životinja na ljude rasti sa sve intenzivnijom životinskom proizvodnjom.

Velike moderne svinjske i živinske farme širom sveta, idealni su inkubatori za bolesti i mnogi naučnici smatraju da mutacija virusa može direktno da se poveže sa intenzivnim modernim poljoprivrednim tehnikama, podvlači se u članku.

Patogeni elementi se lako šire kod oslabljenih životinja koje su natrpane u skučene prostore i stvaraju se novi i opasni tipovi virusa koji mogu da se prenose na ljude, dodaje se u članku.

Tokom poslednje pojave ptičjeg gripa vlade i živinska industrija su požurili da okrive migratorne divlje ptice i mala poljoprivredna dobra za širenje bolesti, ali sada se vidi da je živina na malim gazdinstvima bila znatno otpornija na virus za koji je utvrđeno da potiče sa velikih industrijskih farmi.

Broj životinja na planeti uvećao se za skoro 40 odsto u posleđnih 40 godina.

Industrijska proizvodnja hrane je neophodna da se nahrane gladni ljudi širom sveta, ali to treba uraditi tako da se ne stvaraju nove bolesti, kaže se u članku.

Simptomi...

Niko još uvek sa sigurnošću ne može da kaže koliko su snažni simptomi ovog virusa, a agencija Rojters navodi neke činjenice koje važe za influencu uopšte:

  • Opšti simptomi influence, koja se odnosi na pordicu virusa tipa A, B i C, uključuju pojavu temperature, bolove u mišićima, glavobolju, kašalj i nekad dijareju i povraćanje.
  • Grip može da bude zarazan pre nego što ljudi počnu da se osećaju bolesno i pošto su već počeli da se osećaju bolje. Virusi gripa mogu da se nađu ne samo u sekretu iz nosa nego i u fekalijama.
  • Period "inkubacije" za grip, od trentuka zaraze do pojave simptoma je obično oko 24 do 48 sati, ali nije jasno da li to važi i za ovaj novi tip virusa H1N1 koji je nazvan svinjski grip.
  • Grip može da se prenese kašljanjem ili kijanjem kada se neko nalazi na razdaljini do jedan metar od zaražene osobe.
  • Virusi gripa takođe mogu da prežive danima i čak nedeljama na suvim površinama pa se smatra da se ljudi često inficiraju dodirivanjem kontaminiranih površina kao na primer tastatura kompjutera i onda dodirom nosa, očiju ili usta.
  • Virusi gripa neprekidno mutiraju i stalno se pojavljuju novi tipovi zbog čega se vakcina protiv gripa svake godine ponovo komponuje.
  • Virusi gripa su češto smrtonosni i Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da od gripa umre 250.000 do 500.000 ljudi u godinama koje se smatraju prosečnim, a daleko više kada su pandemije poput onih koje su se dogodile 1918, 1957 i 1968. godine.

Svinjski grip pogrešan naziv za novi tip gripa

Novi virus gripa koji se sada širi svetom ne bi trebalo da zvati "svinjski grip" pošto sadrži i elemente ptičjeg i ljudskog porekla, a nijedna svinja nije obolela od te bolesti do sada, saopštila je Svetska organizacija za zaštitu zdravlja zivotinja (OIE).

Autor Kreni-direktorijum

Prikaži/Sakrij Komentare / Prikaži/Sakrij Formular komentara

Još uvek nema komentara

Prikaži/Sakrij Formular komentara